RSS

Разговор

razgovor14

Да ли особе са слике разговарају?

Пажљиво погледајте слику која се налази испод и размислите шта би то могле да говоре особе које се налазе на њој.

razgovor3

Сада добро расмислите и покушајте да одговорите на питање: Да ли све особе са слике воде разговор? Објасните!

Шта је, заправо, разговор?

Уколико сте добро размислили, сигурно сте закључили да све особе са слике не воде разговор, јер већина прича за себе. Разговор је комуникација које се остварује између две или више особа. Та комуникација се остварује помоћу језика, као основног и најсавршенијег средства споразумевања.Значи, да би особе могле да учествују у неком разговору, потребно је да говоре истим језиком како би се разумеле. У супротом долази до неразумевања.

Добар дан или жуто цвеће?

razgovor4

Крајем Првог светског рата француска војска је пролазила кроз Врање, град који се налази на југу Србије. Један француски војник је баки која је уређивала башту рекао Бонжур (Bon jour), што на француском значи Добар дан. Бака није знала француски и мислила је да војник каже божур, па му је овако одговорила на поздрав: -Није то, сине, божур, то је жуто цвеће!

Причати, али и слушати!

razgovor5Ако учествујемо у разговору тако што ми причамо, а неко други нас слуша, морамо се трудити да говоримо јасно и разумљиво. Можемо поставити питања током разговора да бисмо проверили да ли су нас наши саговорници добро разумели. Питања која постављамо морају, такође, бити прецизна и јасна.

За добар разговор важно је и да пажљиво слушамо оног ко говори. То ћемоrazgovor6 учинити тако што ћемо показивати климањем или одмахивањем главе да се са нечим што чујемо слажемо или не слажемо. Питаћемо ако нам нешто није јасно или желимо да чујемо нешто више о ономе што је тема разговора. Изразима лица показаћемо да разумемо оно о чему наш саговорник прича и да стварно учествујемо у разговору.

Глуви телефони

razgovor7

Ако не слушамо пажљиво свог саговорника, значи да не учествујемо стварно у разговору.То је исто као када се играмо “глувих телефона”. Порука тада испадне сасвим другачија од оне коју је наш саговорник хтео да нам пренесе. Како то изгледа, можете погледати у краћем филмском одломку.

Гестикулација и мимика

razgovor8

До сада смо говорили о разговору “уживо”, тј. о разговору при коме се налазимо на истом месту са особама са којима разговарамо и можемо да их чујемо, али и видимо. Добро је то што можемо и да их видимо, јер осим говора, за разговор су веома важни покрети појединих делова тела (гестикулација) и израз лица (мимика). Они некада говоре више него саме речи, што најбоље показује пантомима.

Телефонски разговор

razgovor10Разговарати можемо и помоћу фиксног или мобилног телефона. Тада особу са којом разговарамо не видимо, али је зато чујемо. Ипак, како изостају покрети тела и не можемо да видимо израз лица особе са којом разговарамо, морамо бирати речи које ћемо у разговору употребити.

Телефонски разговор би требало да буде кратак и телефон треба да користимоrazgovor11 само када нам је неко хитно потребан. Све остале приче можемо испричати и током разговора “уживо”.

Постоје правила којих треба да се придржавамо када неког зовемо телефоном или се на телефон јављамо. На сликама испод приказано је како се не треба и како се треба понашати приликом телефонског разговора.

 telefon11telefon2

Мобилни телефон нам даје и једну нову могућност за вођење разговора, а то је разговор помоћу СМС порука. Као што и сами знамо, те поруке су кратке и помоћу њих не можемо причати исто онако и онолико како када смо са неким на истом месту.

Разговор преко интернета

razgovor12Данас, захваљујући интернету, можемо разговарати са особама које се налазе сасвим на другом крају света. Такав разговор назива се чет, а да бисмо на овај начин са неким разговарали, потребно је да будемо у исто време на интернету.

Разговор може бити текстуални (сличан је писању СМС порука, само што је много бржи) и тада куцамо (пишемо) поруке. Међутим, ако имамо микрофон, не морамо писати, већ можемо причати. То онда подсећа на телефонски разговор. А ако имамо и микрофон и камеру, онда можемо и видети особу са којом разговарамо и то је онда слично као разговор “уживо”, само што се не налазимо на истом месту са особом са којом разговарамо.

Све она правила која се односе на разговор “уживо” и телефонски разговор, важе и за разговор прекоrazgovor13 интернета. Оно о чему до сада нисмо говорили јесу правила која треба поштовати приликом текстуалног разговора. И овде се треба понашати културно и пристојно, не писати ружне и погрдне речи којима неког можемо да увредимо. Исто тако, морамо водити рачуна и о правилном писању речи, као када пишемо у школи. Научили смо када и где се пише велико слово, па ћемо тако писати и када преко интернета размењујемо поруке са неким. Наравно, водићемо рачуна и да на потребном месту напишемо тачку, зарез, знак питања или знак узвика. Трудићемо се и да пишемо нашим писмом, а то је ћирилица. Дакле, Бачка Паланка, а не backa palanka; Шабац, а не sabac; Орешковица, а не oreskovica.

Свађа и сукоб

razgovor9Када са неким разговарамо, може се догодити да се не слажемо са његовим мишљењем. Ипак, ако се мало потрудимо, то неслагање не треба да доведе до свађе и сукоба, јер свако има право на своје мишљење и не морају сви да мисле исто као ми. Можемо даље да наставимо да разговарамо иако мислимо другачије.

До свађе и сукоба може доћи и ако не причамо довољно јасно и прецизно и постављамо погрешна питања. Тада особа са којом разговарамо може погрешно протумачити оно о чему говоримо, увредити се и наљутити. Ово се посебно може догодити приликом телефонских разговора, као и разговора преко интернета када особа са којом разговарамо не може и да нас види и не може знати да ли смо нешто озбиљно мислили или смо се шалили. Због тога треба да водимо рачуна о речима које изговарамо и порукама које куцамо и да будемо веома пажљиви.

Разговор у књижевним текстовима

У књижевним текстовима разговор (дијалог) налази се у писаном облику. Писац га користи да бисмо сазнали како се одређени ликови из књижевног дела осећају и како су расположени. Често се дијалог користи и да би нам неки текст био занимљивији, а на основу разговора књижевних ликова можемо сазнати и како се говори у одређеним крајевима.

Дијалога највише има у драмским текстовима, али није запостављен ни у приповеткама, бајкама, песмама. Са овим дијалозима сусретели смо се и пре него што смо кренули у школу, захваљујући бајкама које су нам причале наше маме и баке. Сигурно се сви сећате бајке Црвенкапа. Послушајте је и покушајте да препознате дијалоге. Да бисте одслушали Црвенкапу, кликните овде.

Један необичан пример разговора, и то телефонског, налазимо у песми Бранка Ћопића “Болесник на три спрата”. Због чега је у овом разговору дошло до неспоразума?

Сигурно сте читали басну “Два јарца”. Ликови ове басне уопште нису ни покушали да разговарају, зато што су били тврдоглави. Шта мислите, да су покушали да разговарају, да ли би успели да се договоре и да ли би ова басна тада имала другачији крај?

dva_jarca1

Сада, када знате шта је разговор, неће вам бити тешко да урадите нови задатак. Задатак ћете сигурно веома успешно урадити!

Kњига за Марка

Задатак

Шаблон за СМС поруке 

Шаблон за разговор преко интернета


Advertisements
 
1 коментар

Објављено од стране на децембар 1, 2011 in Лекције